utorak, 26 mart 2019

Marina Simeunović: Uložite dodatan napor!

Objavio  maj 14, 2018

Iako joj nedostaju samo tri ispita da završi master studije prava, Marina Simeunović već se može pohvaliti sjajnom karijerom u civilnom sektoru u Srbiji, kao i poslom u kancelariji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana

u kojoj radi da bi razbila institucionalne stereotipe i ohrabrila mlade Romkinje da krenu njenim stopama i same sebi prokrče put ka obrazovanju i životnim prilikama.

Kada se osvrnem na svoje akademsko putovanje, moram početi od svoje porodice: ljudi u mojoj rodnoj Ljuboviji, opštini u zapadnoj Srbiji, znali su da smo vredni radnici, da imamo radoznalu prirodu i da smo energični. Posvećenost školovanju se podrazumevala u mojoj porodici, tako da niko nije bio iznenađen kada sam osnovnu školu završila sa svim peticama i dobila Vukovu diplomu, nazvanu po čuvenom reformatoru srpskog jezika koji je živeo u 19.veku.

Tata je bio jako ponosan na mene. O mom uspehu pričali su svi u gradu, o “ciganki odlikašici” koja je zaslužila prijem kod gradonačelnika, od kog je dobila nagrade i čestitke.

Ali od šestoro Roma, samo nas dvoje je završilo osnovnu školu. Za Rome izazovi počinju veoma rano.

Ako moram da odlučim koji je momenat kada sam, kao i ostali romski učenici, i ja naišla na zid stereotipa i izazova, to bi onda bio onaj na kraju treće i početku četvrte, završne godine srednje škole. Osećala sam da jedna profesorka nije fer prema meni i da je jedva mogla da prikrije svoje nezadovoljstvo mojim napretkom, dajući mi niže ocene nego što sam zaslužila.

Ali u svim pričama imate i loše i dobre momke. Na početku četvrte godine, moj razredni starešina, koji je primetio da mi je koncentracija opala, a entuzijazam splasnuo, smislio je novo pravilo nasumičnog usmenog ispitivanja, po kom bi učenici koji ne prate gradivo dobijali minuse. Zbog tri minusa dobijala se najniža ocena, jedinica, zbog koje se ponavlja razred.

Razredni me prozvao prvog dana primene tog novog pravila, i nisam bila spremna, pa sam zaradila svoj prvi minus. Na sledećem času, ponovo me prozvao, nespremnu i potištenu, kakva sam tada bila. Pomislila sam kako nije fer što od 33 učenika proziva baš mene, i to drugi put. Razredni me ponovo prozvao i na trećem času, ali ovaj put sam se pobunila: “Ako ste toliko uporni da me oborite na popravni, samo izvolite! Ne morate me prozivati cele godine.”

“Neću da te oborim,” rekao je, “odlučio sam da te nateram da budeš spremna cele godine, od prve nedelje, za svaki čas kod profesorke koja ti zagorčava život. Obećaj mi da će tako i biti! Moraš da upišeš fakultet!” rekao je.

Uloži dodatni napor – to sam naučila od razrednog. Jer često je baš to potrebno mnogim romskim učenicima da izađu iz zone komfora i otrgnu se od upornih šablona niskih očekivanja. Ovo je važna lekcija za svakog uzora – lekcija koja je i meni kasnije pomogla da se izborim  sa različitim životnim izazovima.

Štaviše, ova lekcija poslužila mi je i u kasnijem radu na umrežavanju i solidarnosti među 209 mladih Romkinja i

Roma,  univerztetskih studenata, koji su danas deo grupe podrške na Fejsbuku. Ta grupa ima za cilj da pomogne što većem broju Roma da istraju u svojim akademskim ambicijama i da dosegnu svoje zvezde.

 

Izvor: https://sway.com/HH5DRYrfXzGkd7qD?ref=Link&loc=endofstory

 

 

Poslednje azurirano ponedjeljak, 14 maj 2018 14:39
portal Romalitika

Email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je vidjeli.
Login to post comments
  1. Drugi pišu
  2. Najčitanije
  3. Komentari
loader